Početna » Kuda? » Na predstavu »

Slučaj: Rupa

 
Slučaj: Rupa
Na predstavu | dodato 14.01.2018.
Detalji

Premijera: 17.01.2018.

Trajanje: 75 minuta

 
 

“Slučaj: Rupa” je master projekat Jelisavete Karadžić i Stefana Radonjića, diplomiranih glumaca na FDU u Beogradu, u poslednjoj klasi prof. dr Vladimira Jevtovića.

Ovaj skeč ne sadrži nikakve pretenciozne literarne forme. Počiva na šaljivoj i neobičnoj situaciji, a to je da akademik okićen diplomama pada na maturi.
Predstava je rađena po motivima dva teksta Ežena Joneska – “Ludilo u dvoje” i “Rupa”. Na komičan način, dvoje mladih glumaca kritikuju i dovode u pitanje trenutni sistem vrednosti i međuljudske odnose. Banalnost svakodnevnog života bračnog para dovedena je do apsurda, te uz smeh, predstava ostavlja gorki ukus u ustima i budi zapitanost o svetu u kom živimo, koji nas okružuje.

O DELU

Jednočinka “Ludilo u dvoje” dovršena je u martu 1962. godine, a samo mesec dana kasnije postavljena je u Šanzelize studiju, kao deo omnibusa (više Joneskovih kratkih tekstova) pod naslovom “Spavaćice” u režiji Antoana Burseja.

O dramskom tekstu ili skeču kako ga nazivaju “Rupa”, malo toga može da se pronađe. Poznato je da je Jonesko inspiraciju za ovaj komad našao u „jednom snu o neuspehu“, a delom u „nestanku ispitnih tekstova“ koji se dogodio u Francuskoj. Ovaj skeč ne sadrži nikakve pretenciozne literarne forme. Počiva na šaljivoj i neobičnoj situaciji, a to je da akademik okićen diplomama pada na maturi. Skeč je objavljen u časopisu “Nuvel obzervator”, januara 1965. Prvi put je prikazan 8. februara 1965. u Gradskom pozorištu u Eksu.

REČ AUTORA

Dramski tekst “Slučaj: Rupa” je proizašao iz sinteze dva Joneskova komada: “Ludilo udvoje” i “Rupa”. Ova dva teksta, iako su od istog pisca „anti-drame“ Joneska, u svojoj prirodi se razlikuju. “Ludilo udvoje” je komad koji govori o bračnom paru čiji je odnos doveden u ćorsokak. Oni pršte od frustracija i agresije jedno prema drugom. Jezik, odnosno pismo je u velikoj meri „apsurdnije“ nego što je slučaj sa “Rupom”, koja je skeč, komedija situacije. Razume se, stvar nije toliko površna. “Rupa” sadrži ozbiljnu kritiku sistema i socijalnih konvencija. U “Ludilu udvoje” takođe postoji kritika sistema, tačnije društva, prikazano spoljnim okolnostima, građanskim ratom, ali se u velikoj meri bavi kritikom međuljudskih odnosa.

Tekst predstave “Slučaj: Rupa” sadrži podjednako esencije i jednog i drugog komada. Ideja je bila da se prikažu članovi društva koji predstavljaju „intelektualnu elitu“ u sistemu.

Stefan Radonjić

O PISCU

Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (1909 - 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača “teatra apsurda”, začetnika avangardnog pozorišta. Pored specifičnog humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela.

Jonesko 1949. godine, piše komad “Ćelava pevačica”. Ova drama sa podnaslovom „anti-komad“ kao i “Čas”, predstavljaju odlučujući zaokret u istoriji „novog pozorišta“. Većina pisaca čiji se komadi mogu svrstati u „anti-pozorište“ ili „avangardno“ pozorište, javljaju se kao buntovnici i protivnici svega što je njima prethodilo. Oni odbacuju sve tehnike dotadašnje pozorišne prakse i ulivaju novi duh u pozorišta. Vodeći se idejom da je stvarnost suviše pojednostavljena, da je komunikacija svedena isključivo na dijalog, i da se ne odvija na svim registrima, Jonesko zajedno sa svojim istomišljenicima, 1950-tih godina osniva pozorište „specifičnih“ zahteva. Oni se zalažu za „složenu spektakularnu umetnost“, dijaloške forme, koja mora u potpunoj meri razviti gestikulacijski, kinetički, simbolistički, zvukovni i svetlosni izraz. Reč nije jedina, ona je jedno od sredstava dramskog izražavanja. Želeo je da promeni način razmišljanja, način postojanja. Za to mu je najlakše bilo da iskoristi subverzivnu prirodu pozorišta.

Njegove najznačajnije drame su: “Ćelava pevačica” (1950), “Lekcija” (1951), “Stolice” (1952), “Amede, ili kako ga izgubiti” (1954), “Žak, ili pokornost” (1955), “Novi stanar” (1955), “Almina improvizacija” (1956), “Nosorog” (1959), “Kralj umire” (1962), “Šetnja po vazduhu” (1963), “Žeđ i glad” (1964) i “Makbet” (1972).

REČ REDITELjA

Dva Joneskova teksta, “Ludilo u dvoje” i “Rupa” adaptirani su u jednostavnu priču, u čijoj su osnovi kritika braka koji je već odavno je propao, kritika obrazovanja, steknutih diploma, doktorata, što, na neki simptomatičan način, govori o tome kako funkcionišu sistem i društvo u kome živimo. Ne govori se ništa direkno. Naprotiv. Predstava ima svoju logiku i indirekno otvara pitanja koja žestoko udaraju u različite segmente života.

Način igre je pre svega realističan. Ali... Taj realističan način je preveden na poseban jezik, duhovit, začudan, a u isto vreme tako prirodan. Situacije se neprestano ponavljaju. I sve to do beskonačnosti. Besmislenost ponavljanja. Očekivanje da se desi nešto novo do kraja ostaje samo želja i opet se sve vraća na početak. Ulazi se u lavirint neostvarenih želja likova, neostvarenih uspeha, sve do saznanja da imaju neostvarene živote.

Angelčo Ilievski

O REDITELjU

Angelčo Ilievski, mladi makedonski reditelj, diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, Makedonija, u klasi red. prof. Slobodana Unkovskog i vanr. prof. Zlatka Slavenskog. Radi kao reditelj je Narodnom pozorištu u Bitolju i demonstrator je na Fakultetu dramskih umetnosti, na klasi glume profesorke Mimi Tanevska Srbinovska.

Dosadašnje režije: “Sejač na deca” (po sopstvenom tekstu), “Lekcija” Ežena Joneska, “Koraci” Semjuela Beketa, “Sonata duhova” Augusta Strindberga, “Cenzor” Antonija Nilsona, “Porodične priče” Biljane Srbljanović, „Sonete“ Vilijama Šekspira, „Duplo dno“ Gorana Stefanovskog (sve predstave izvedene u Makedoniji) “Mamu mu ko je prvi počeo” Dejana Dukovskog u Osijeku u Hrvatskoj, „Gde je nestao Harms“ Mile Mašovič Nikolič i „Brod ljubavi“ Nebojša Romčevič u Narodnom pozorištu u Nišu, R. Srbija, „Slučaj rupa“ Ežen Jonesko u Beogradu, R. Srbija i „Jelka kod Ivanovih“ Aleksandar Vvedenski u Pozorište „Bora Stankovič“ Vranje, R.Srbija. Bio je asistent reditelja u predstavi “Izgubljeni Germanci” Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog i “Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova u režiji Ivana Popovskog u Makedonski Narodni Teatar. Autor je tri dramska teksta: “Sejač na deca”, “Zavodnikot” i “Gde je tvoje mesto Džoi” (drama za decu), kao i dve knjige poezije “Po patot kon sonceto” i “Spomeni”.

Njegova predstava “Sejač na deca” osvojila je više značajnih nagrada, a na 52. Susretima „Joakim Vujić“ projekat „Gde je nestao Harms“ (Narodno pozorište Niš) proglašena je za najbolje ostvarenje specijalnog programa.



Pogledaj i:

bdp

,

slučaj: rupa

 
 
 
Za Vašu pažnju
 
Korešpodencija
Korešpodencija - je rađena prema tekstu Borislava Pekića, čiju dramatizaciju je radio Borislav Mihajlović Mihiz, a sve to u režiji Gorčina Stojanovića koji je u Zvezdara teatru prvi put režirao pre 20 godina....
 

NAGRADNA IGRA

Sve što treba da uradite je da nam pošaljete mail na: redakcija@kudazavikend.com Najbržih dvoje dobijaju po DVE ulaznice. U mailu navesti: Ime, Prezime, mesto i broj telef...

SRODNE TEME

Slučaj: Rupa

“Slučaj: Rupa” je master projekat Jelisavete Karadžić i Stefana Radonjića, diplomiranih glumaca na FDU u Beogradu......