Početna » Kuda? » Na predstavu »

Palilulski roman

 
Palilulski roman
Na predstavu | dodato 07.06.2015.
Detalji

Beogradsko dramsko pozorište obaveštava Vas da će premijera predstave PALILULSKI ROMAN, po motivima drame „Iza Božjih leđa“ Branislava Nušića u režiji Egona Savina, biti izvedena 12.juna 2015.g., na Sceni „Rade Marković“, sa početkom u 20 časova.

 
Palilulski romanPalilulski romanPalilulski romanPalilulski romanPalilulski romanPalilulski romanPalilulski romanPalilulski romanPalilulski roman
 

„Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ Branislava Nušića.

Premijera predstave PALILULSKI ROMAN, po motivima drame „Iza Božjih leđa“ Branislava Nušića u režiji Egona Savina!
Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić.

Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne strane beogradskog života“.

Milan Grol na kraju svog prikaza zaključuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolje i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimljiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama.

Umesto reči reditelja
„Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip.

Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlji sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima.

Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.

Dok je Dorćol sama tradicija, dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.
Kad se pogdekad vraćam sa pratnje kakvog mog prijatelja, a njih u poslednje vreme sve češće ispraćam na Novo groblje, a ja hoću rado da udarim Palilulu. Uvek, takvom prilikom sretnem što novo, vidim što novo ili se opomenem čega što sam nekada video.
A dugačak je to put sa Novog groblja, pa kroz Palilulu, te u Beograd. Zato sam našao na polovini tog puta, tamo usred Palilule, jednu kafanicu gde se odmaram uz kafu. Leti sedim pred kafanom, a zimi unutra. Pridruži mi se obično još ko, a Palilulci su razgovoran narod, pa tako i progovorim.
Tako jednom prilikom i čuo sam ovo što ću vam ispričati.“
Branislav Nušić
(Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905).

O reditelju
Egon Savin je diplomirao režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Režirao je više od osamdeset naslova u gotovo svim značajnim pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije, kao i u domaćim teatrima: od predstava koje su sredinom sedamdesetih okupljale grupu mladih glumaca - zaverenika, do predstava u institucijama od nacionalnog značaja, kao što su Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici, Makedonsko narodno pozorište u Skoplju, Slovensko narodno gledališče u Ljubljani, Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212... Sa velikim uspehom postavlja dela domaćih i svetskih klasika. Njegove predstave gostovale su u Nansiju, Parizu, Varšavi, Tel Avivu, Beču, Njujorku, Čikagu. Profesor je režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Dobitnik je je velikog broja nagrada za režiju.





 
 
 
Za Vašu pažnju
 
Govorna mana
Crna komedija Gorana Markovića „Govorna mana“ imala je premijeru 1997. godine. Izvedena je preko dvesta puta na pozornicama Srbije i regiona i uvek ispraćena aplauzima publike....
 

NAGRADNA IGRA

Sve što treba da uradite je da nam pošaljete mail na: redakcija@kudazavikend.com Najbržih dvoje dobijaju po DVE ulaznice. U mailu navesti: Ime, Prezime, mesto i broj telef...

SRODNE TEME

Polanski traži obustavu postupka

Tvorac filmova „Rozmarina beba” i „Pijanista” Roman Polanski, podneo je zahtev sudu u Los Anđelesu u kojem traži da...

Hana Selimović iz BDP-a, najbolja.

Na 10. jubilarnom Joakim InterFestu u Kragujevcu, međunarodnom pozorišnom
festivalu na kome je od 7. do 15. oktobra ...

Progovorio Roman Polanski

Režiser je nakon više meseci ćutanja dao podužu izjavu o svojoj situaciji....