Početna » Kuda? » Na predstavu »

Odumiranje

 
Odumiranje
ARHIVA
Na predstavu | dodato 11.04.2010.
Detalji

Reditelj: Egon Savin
Scenograf: Geroslav Zarić
Kostimograf: Bojana Nikitović
Izbor muzike: Egon Savin
Solista na dvojnicama: Nikola Ðuričko

 
 

U središtu ove drame se razgoreva sukob majke, i dalje privržene tradicionalnim vrednostima, i sina koji bežeći od prošlog prodaje čak i zemlju gde mu počiva otac da bi otišao u svet...

U trinaest kratkih, sažetih scenskih slika opisan je naš današnji marginalizovani seoski svet, ljudska grupa koja živi u dalekoj zabiti, na surovoj planini okovanoj snegom i ledom gotovo večite zime.Junaci su siromašni,bespomoćni, osujećeni ljudi,
S komadom Odumiranje, Dušan Spasojević se pridružuje retkim srpskim piscima koji su građu za svoje drame uzimali iz seoskog života, i onim još mnogo ređim u čijim je delima ona korišćena da se pokaže čovekova ništavnost, neminovnost njegovog životnog poraza, jedne od velikih tema u svakoj odista značajnoj dramskoj književnosti.

On je trinaest kratkih, sažetih scenskih slika opisao naš današnji marginalizovani seoski svet, ljudsku grupu koja živi u dalekoj zabiti, na surovoj planini okovanoj snegom i ledom gotovo večite zime. Svi junaci u ovom komadu su siromašni, bespomoćni, osujećeni ljudi, koje na okupu drži zajednička nesreća, suočavanje s nerešivim problemom kako joj se suprotstaviti, šta učiniti sa sobom.U središtu te drame se razgoreva sukob majke (Dara Džokić), i dalje privržene tradicionalnim vrednostima, i sina (Igor Đorđević), koji bežeći od prošlog prodaje čak i zemlju gde mu počiva otac da bi otišao u Nemačku. A u njihov konflikt je upleten i jedan dobrodušan, plemenit sredovečni seljak (Boris Isaković), kome se sin obesio, čije su žena (Branka Šelić) i ćerka (Anđelika Simić) upale u psihotičko stanje, u duboku depresiju.

Ali, te potresne ljudske sudbine su uobličene pomoću drastičnog redukcionističkog postupka zbog čega su likovi tek skicirani, a zaplet je, kao i dijalog, i oskudan i veoma štur. U priči je zapravo naglašeno samo ono što je elementarno, osnovno i tipsko. To dovodi i do toga da psihološki procesi u junacima budu previše uprošćeni, da se njihovo ponašanje svodi na stimul-odgovore na situacije koje su im spolja zadate.

Time su i reditelj Egon Savin i njegova ekipa dovedeni u težak položaj, sprečeni su da svojim kreacijama obogate i prodube dramu koju prikazuju. Prvi jedino može da ojača I ločigno stepenuje porast dramatičnosti u slikama od kojih se sastoji radnja, a drugima preostaje da efektno markiraju osobine likova koje igraju. U stvari, dok čitamo Odumiranje, imamo slojeviti doživljaj, jer nam asocijacije nisu ničim ograničene i slobodno se razgranjavaju. Naprotiv, kad taj komad gledamo na sceni, nemamo tu slobodu zato što je u principu u pozorištu gledaočeva mašta sputana onim što mu se predočava u scenskom obliku, što je, u ovom slučaju, pojačano i autorovim pribegavanjem krajnjem redukcionizmu.

O predstavi na kojoj se prikazuje Odumiranje Dušana Spasojevića, međutim, ne smemo donositi sud isključivo na osnovu onoga šta u njoj jeste, a šta nije postignuto, već je valja dobronamerno prihvatiti, jer širom otvara put pred jednim mladim, originalnim, očigledno darovitim piscem čije vreme tek dolazi.



Pogledaj i:

odumiranje

,

atelje 212

 
 
 
Za Vašu pažnju
 
Kad su cvetale tikve
Roman Dragoslava Mihajlovića, „Kad su cvetale tikve“ prvi put je objavljen 1968. godine i izazvao je u to vreme značajnu reakciju socijalističkog režima....
 

NAGRADNA IGRA

Sve što treba da uradite je da nam pošaljete mail na: redakcija@kudazavikend.com Najbržih dvoje dobijaju po DVE ulaznice. U mailu navesti: Ime, Prezime, mesto i broj telef...

SRODNE TEME

Arhetipski reljefi

Izložba Ivana Gračnera u Ateljeu Otklon...

Posetilac

"Ali kada Bog pati, kome on može da se obrati?"......

AY, CARMELA!

“Ay, Carmela” je priča o glumačkom i ljubavnom paru, Carmeli i Paulinu......