Početna » Kuda? » Na film »

Divlja krv

 
Divlja krv
ARHIVA
Na film | dodato 06.04.2011.
Detalji

Start: 3. aprila 2011. godine
Originalni naslov filma: Sanguepazzo
Režija: Marco Tullio Giordana
Uloge: Monica Bellucci, Luca Zingaretti, Alesio Boni
Žanr: Istorijska drama

 
 

U zoru 30. aprila 1945. godine, pet dana posle oslobođenja, u predgrađu Milana pronađena su beživotna tela Osvalda Valentija i Luize Feride, čuvenog glumačkog para iz vremena Musolinijeve diktature.

Jedino što je postojalo u to vreme o Valentiju i Feridi bila je knjiga Alda Lualdija „Morire a Salo“, prvi pokušaj rekonstruikcije događaja.
U zoru 30. aprila 1945. godine, pet dana posle oslobođenja, u predgrađu Milana pronađena su beživotna tela Osvalda Valentija i Luize Feride, čuvenog glumačkog para iz vremena Musolinijeve diktature. Idoli publike i najveće zvezde filmova koje je podržavao fašistički režim, sa lakoćom igrajući uloge varalica i bezdušnih žena, neprestano su skandalizovali malograđansku Italiju. Zavisni od droge i skloni seksualnom promiskuitetu, živeli su život perverzniji od onog na filmu.

Posle primirja, 8. septembra 1943. godine, kada je zemlja podeljena na dva dela, pobegli su na sever i pridružili se takozvanoj Republici Salo, poslednjoj inkarnaciji Musolinijevog ludila. Prvo su otišli u Veneciju sa namerom da snimaju tamo, a zatim se u Milanu pridružili bandama koje su činile velika zlodela. Međutim, teško je bilo razlučiti šta su bile glasine, a šta istina, čak su i sami partizani imali rezervu prema optužbama protiv ovog para. Valenti je tvrdio da su sve otužbe izmišljene, pogotovu što nije bilo direktnih dokaza da su njih dvoje licno činili zlodela. Ali bliskost za zločincem Pjetrom Kohom i legenda o podrumu njegove vile u kome je slavni par navodno učestvovao u monstuoznim torturama, učinili su svoje.

Valenti se u jednom momentu okrenuo Pjetru Marozinu, komandantu partizanske Pasubio brigade, nadajući se oslobađanju od optužbi. Marozin je bio vrlo kontroverzna figura u Pokretu otpora, pragmatičan i nimalo nežan čovek. Primio je u svoje redove Valentija, a kasnije i Luizu. Prvo je pokušao da ih iskoristi za razmenu zarobljenika, ali su pregovori sa Nemcima propali. Nije odmah ispunio naređenje o njihovoj egzekuciji koju je doneo CLNAI, severnoitalijanski oslobodilački komitet, već ih je prebacio na farmu u predgrađu Milana. Možda je želeo da proceni tadašnja previranja ili da dobije na vremenu. Ostale glasine, koje nikada nisu dokazane, upućuju na to da je najviše bio zainteresovan za Luizin nakit. Na kraju ih je doveo u Milano i streljao u noći 29. aprila. Prethodnog dana na milanskom trgu Piazzale Loreto izložena su beživotna tela Benita Musolinija, njegove ljubavnice Klare Petaći i nekolicine visokih fašističkih oficira.

O ovom filmu reditelj Marko Tulio Đordana kaže: "Scenario za ovaj film počeo sam da pišem posle mog prvog filma „To Love the Damned“. Na kraju 70-tih ništa nije izgledalo tako sumorno kao priča o dva glumca koje su podržavali fašisti i koji su ubijeni odmah posle oslobođenja. Jedino što je postojalo u to vreme o Valentiju i Feridi bila je knjiga Alda Lualdija „Morire a Salo“, prvi pokušaj rekonstruikcije događaja. S obzirom na to da je bilo dosta ljudi koji su bili direktno povezani s tim, pokušao sam da ih intervjuišem. Neki su me izbegavali, dok su drugi bili vrlo pričljivi i hteli to da izbace iz sebe. Bilo je potrebno više od 25 godina da se snimi ovaj film".



 
 
 
Za Vašu pažnju
 
Osama - Kasaba u Njujorku
Živopisna i ekspresivna priča o odrastanju, prijateljstvu, ljubavi i ratu u formi romana......
 

NAGRADNA IGRA

Sve što treba da uradite je da nam pošaljete mail na: redakcija@kudazavikend.com Najbržih dvoje dobijaju po DVE ulaznice. U mailu navesti: Ime, Prezime, mesto i broj telef...

SRODNE TEME

Noć muzeja širom Srbije

"Noć muzeja" počinje večeras u 18 sati širom Srbije....

Lice od stakla

Lice od stakla je pravi (i još uvek prilično usamljeni) srpski literarni doprinos postdramskom pozorištu. Ova drama koja s...