Na sceni "Madlenianuma", sažetak talenta, mladosti i lepote će predstaviti likove iz mog prvog romana "Miris kiše na Balkanu", likove koji nisu izmišljeni već su postojali i predstavljali moju najužu porodicu, ali kojih, nažalost, već odavno više nema.

Moja porodica – mama Blanka, tetke Laura, Nina, Klara i Riki, sa njihovim muževima, Srbima, Jevrejima i Hrvatima, ujaci Isak i Elijas sa njihovim ženama – živeli su jednu veliku priču. Uostalom, kao i mnogi stanovnici uzburknog Balkana tokom olujnih vremena između dva svetska rata. Pomenutu veliku priču ipak nisam započela da beležim zbog nje same, već zbog činjenice da su njeni junaci bili pripadnici španskih Jevreja, takozvanih Sefarda, življa koje je gotovo izbrisano sa mape Sarajeva tokom Holokausta.

Nestali su zajedno sa svojom verom, sa svojim melodičnim jezikom, mekim romansama i vatrenim temperamentom, sa mnoštvom običaja i praznika propraćenih ukusnim jelima, sa svim svojim talentima, veštinama, umetnošću, ljubavima, zađevicama, prijateljstvima i trvenjima. Jedne čitave žive i živahne nadarene zajednice više nije bilo. A njima, tim Sefardima, vekovnim izgnanicima prvo iz prapostojbine, a zatim iz Španije s kraja 15. veka koji su se naselili širom Otomanskog carstva, pa i u Sarajevu, je pripadala moja porodica sa majčine strane.

Tako sam tokom ranih osamdesetih godina prošlog stoleća, počela sa pisanjem ili, bolje rečeno, zapisanim pričanjem, ne da bih postala književnik već sa željom da ovekovečim život pet izuzetnih žena, a dogodilo se da sam preko njih u mojoj prvoj trilogiji ispričala priču o sefardskim Jevrejima, Srbima, katolicima i muslimanima Sarajeva, Bosne, pa i Balkana u trajanju od jednog veka.

Za moj prvi roman, "Miris kiše na Balkanu", jednostavan ali značajan jer predstavlja inicijalnu kapislu za sve potonje, roman koji sam pisala i brisala godinama, osnovne podatke sam dobila od svoje majke, sjajnog pripovedača porodičnih zgoda i nezgoda. Ona je bila i ostala spiritus movens svih mojih romanesknih pokušaja.

Radnja romana se odigrava u Sarajevu u kojem nisam nikad živela, a retko i boravila više od dan-dva, i u Beogradu gde sam rođena, ali nakon opisanog doba, perioda od 1914. do 1944. godine. Ni jedan ni drugi milje nije mi bio blizak, te sam se ozbiljno mučila da ih oslikam. Ipak, kada je roman najzad ugledao svetlo dana 1986. godine, na moju najveću radost i zaprepašćenje, usledio je potpuno neočekivan uspeh. Na neki za mene neverovatan način on je od tada pa do danas, znači pune dvadeset dve godine, nalazio put do čitalaca bez reči reklame, bez službene kritike u nekom važnom časopisu, čak i bez ijedne književne večeri, a da ne govorim o promociji!

"Miris kiše na Balkanu" je bio (a i sada je) uključen u sve liste najčitanijih i najtraženijih knjiga (u to vreme nije se kod nas upotrebljavao termin "best seller"). Tri hiljade primeraka je prodato za nepunih šest meseci, a sledila su kasnije još dvdeset dva izdanja.

I tako sam ja, već u zrelim godinama, počela da živim svoj "drugi" život, naime, postala sam pisac. Ali, bez mog vodiča, moje potpore i najboljeg prijatelja, moje majke Blanke, ne bi bilo nijednog od mojih sedam romana, pa samim tim ni ove dramske predstave.

Delta City poziva svu decu da od 23. avgusta do 6. septembra dođu u svoj omiljeni šoping-mol na javni čas likovnog i svojim slikama pomognu vršnjacima iz Specijalne osnovne škole “Sava Jovanović Sirogojno“ ....