Depresija će, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji.
Čak 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji - objašnjava za „Blic“ prof. dr Miroslava Jašović-Gašić, direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije.
Rezultati sprovedenih istraživanja pokazuju da u Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah - dodaje ona.

Duboka tuga i beznađe
Kao niz psihofizičkih poremećaja depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor, svaki čovek se ponekad ovako oseća, ali ovakvo raspoloženje prođe za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što 1 hronična anksioznost ili poremećaj u ishrani.

Stres i samoća glavni uzroci
Depresivno stanje se može javiti usled samoće, teške bolesti, nakon gubitka drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja, a takođe može biti posledica genetskog nasleđa. Neke teorije takođe kažu da depresija može da se javi i kod preosetljivih osoba koje se usled velikog stresa jednostavno slome iznutra.
Kako tačno nastaje nauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama, smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.

Lečenje
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simptome ima i koliko dugo. Uzalud je očekivati da će depresija sama proći snagom volje i pozitivnim razmišljanjem. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih povrati. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti - da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, među kojima je „citalopram“, lek sa kojim je lečenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika.
Pored ovoga, veoma je važno i da osoba koja boluje od depresije promeni i način ishrane. Naime, tokom ove bolesti veoma je bitno da uzima namirnice koje podstiču lučenje serotonina.
Poslednja, ali ne i manje važna stvar je da se obolelom pruži dosta pažnje, ljubavi i podrške kako bi se izlečio i izašao iz mraka koji ga okružuje. (BLIC)

Svake srede od 20h, u restoranu Lagum 33, maestro Branko Kamenković svira najlepše melodije grčke, francuske, španske i domaće starogradske muzike!...