Detalji
„Nadamo se da naše istraživanje otvara globalniji i sveobuhvatniji pristup problemu gojaznosti.”
Do ovog zaključka naučnici su došli nakon eksperimenta, u kome su gojaznim osobama u stomak stavljali neku vrstu pejsmejkera, koji šalje osećaj sitosti i na taj način smanjuje potrebu za hranom.
Da u osnovi kompulzivne gladi stoje emocije, a uništavanje hrane dok nam ne bude muka liči na zavisnost, i do sada je bilo poznato.
Da u osnovi kompulzivne gladi stoje emocije, a uništavanje hrane dok nam ne bude muka liči na zavisnost, i do sada je bilo poznato. Međutim, grupa istraživača iz Nacionalne laboratorije Brukheven u Njujorku pokazala je da su nervni centri u kojima se rađa želja za prekomernom hranom, isti oni koji izazivaju zavisnost od droge.
Naučnici su posmatrali i rad hipokampusa, centra vezanog za emotivna sećanja, koji kod zavisnika stimuliše želju evocirajući sećanja povezana sa prethodnim iskustvima sa drogom, i došli do zaključka da hipokampus ima istu ulogu i u slučajevima kada se javlja želja za hranom, dok se do sada smatralo da je u tome uloga hipotalamusa najznačajnija.
Do ovog zaključka naučnici su došli nakon eksperimenta, u kome su gojaznim osobama u stomak stavljali neku vrstu pejsmejkera, koji šalje osećaj sitosti i na taj način smanjuje potrebu za hranom. Kada je ovaj aparat slao svoje signale, u mozgu gojaznih osoba nisu se samo pokretali centri za apetit, već i neke regije vezane isključivo za emocije.
„Ono što se dešava u mozgu osobe koja jede na nervnoj bazi vrlo je slično onome što se dešava kod uživaoca kokaina”, objašnjava Džin Džek Vang, šef naučnog tima.
„Nadamo se da naše istraživanje otvara globalniji i sveobuhvatniji pristup problemu gojaznosti.” (Blic)
Naučnici su posmatrali i rad hipokampusa, centra vezanog za emotivna sećanja, koji kod zavisnika stimuliše želju evocirajući sećanja povezana sa prethodnim iskustvima sa drogom, i došli do zaključka da hipokampus ima istu ulogu i u slučajevima kada se javlja želja za hranom, dok se do sada smatralo da je u tome uloga hipotalamusa najznačajnija.
Do ovog zaključka naučnici su došli nakon eksperimenta, u kome su gojaznim osobama u stomak stavljali neku vrstu pejsmejkera, koji šalje osećaj sitosti i na taj način smanjuje potrebu za hranom. Kada je ovaj aparat slao svoje signale, u mozgu gojaznih osoba nisu se samo pokretali centri za apetit, već i neke regije vezane isključivo za emocije.
„Ono što se dešava u mozgu osobe koja jede na nervnoj bazi vrlo je slično onome što se dešava kod uživaoca kokaina”, objašnjava Džin Džek Vang, šef naučnog tima.
„Nadamo se da naše istraživanje otvara globalniji i sveobuhvatniji pristup problemu gojaznosti.” (Blic)
Za Vašu pažnju
Restoran domaće kuhinje Klopka je otvoren u proleće 2004. godine. Nalazi se u prizemlju i suterenu stambene zgrade. Prizemlje je rezervisano za piće, a ako želite pravi ručak, siđite niz stepenice u donji ušuškani nivo. Zidovi od stilizovane opeke, slike koje daju iluziju prozora i diksretno...
NAGRADNA IGRA
Etno restoran Suri i web portal KudaZaVikend.com Vam poklanjaju nesvakidašnji ručak za celu porodicu....
SRODNE TEME
Opuštajuća masaža lica
Pre nego sto zapocnete masazu potrebno je da pripremite mesavinu ulja koja se koristi da bi se koza nahranili i istovremeno olaksala masaza. Mesavinu ulja za masazu pripremite...
Pre nego sto zapocnete masazu potrebno je da pripremite mesavinu ulja koja se koristi da bi se koza nahranili i istovremeno olaksala masaza. Mesavinu ulja za masazu pripremite...
Brz život,spora hrana
Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, objašnjava koje su najčešće greške u ...
Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, objašnjava koje su najčešće greške u ...
Deset činjenica o ljudskom telu
Rane zacele, kosti srastu, bolesti prođu - sve su to poznata čuda našeg tela, navode naučnici i dodaju da se ipak ne zna zašto se ruka pomera sama od sebe, šta je kobno ...
Rane zacele, kosti srastu, bolesti prođu - sve su to poznata čuda našeg tela, navode naučnici i dodaju da se ipak ne zna zašto se ruka pomera sama od sebe, šta je kobno ...
