Detalji
Alergije su sve rasprostranjenija pojava tako da se danas kod svake treće osobe ispolje barem jednom u životu.
„Alergija ipak ne dolazi kao grom iz vedra neba”, objašnjava Margita Vorm, zamenica načelnika Centra za alergije „Šarite” u sklopu Univerzitetske klinike u Berlinu.
Alergeni su belančevine nepoznate oganizmu, na koje imunološki sistem reaguje intenzivno.
U većini slučajeva, alergija se javlja sasvim neočekivano - često čak kod onih osoba koje do tada nisu pokazivale simptome preosetljivosti.
„Alergija ipak ne dolazi kao grom iz vedra neba”, objašnjava Margita Vorm, zamenica načelnika Centra za alergije „Šarite” u sklopu Univerzitetske klinike u Berlinu. „Do trenutka kada se tegobe prvi put ispolje, naš organizam je više puta imao prilike da se upozna sa dotičnim alergenom, a da mi to uopšte nismo primetili.”
Alergeni su belančevine nepoznate oganizmu, na koje imunološki sistem reaguje intenzivno. Takve reakcije se često razvijaju postepeno i neprimetno, kao na primer kod alergije na mačju dlaku.
Doskora ste spavali s mačkom u krevetu, ali otkako vaša najbolja drugarica ima mačora, retko je posećujete jer već posle nekoliko minuta oči počinju da vam suze, a nos da curi. Vaš organizam je izvesno vreme uspevao da neutrališe nepoznate belančevine bez ikakvih komplikacija. „Ali, imunološki sistem stvara antitela sve dok ih pri ponovnim kontaktu s navodno opasnim belančevinama ne bude dovoljno”, objašnjava Vormova fizičku reakciju.
Određene ćelije imunološkog sistema, tzv. mastociti, pod dejstvom antitela počinju da luče neutrotransmiter histamin, koji uzrokuje tegobe tipične za alergije: svrab, crvenilo, oticanje i otežano disanje. Osim toga, pod dejstvom histamina zidovi sitnih krvnih sudova postanu propustljiviji, uzrokujući crvenilo i pečate na koži.
Zašto baš vi?
Alergije su sve rasprostranjenija pojava tako da se danas kod svake treće osobe ispolje barem jednom u životu. Uzroci su različiti, pri čemu geni igraju veoma važnu ulogu. Ako vam u porodici neko pati od alergijske kijavice, neurodermitisa ili alergije na životinjsku dlaku, izloženi ste većem riziku da i sami obolite. Osim toga, vrlo lako možete da postanete alergični zbog preterivanja u održavanju higijene. Imunološki sistem tada nema priliku da se uvežba i kad-tad će reagovati nekontrolisano.
Kakva je uloga psihičkih faktora?
I stres pogoduje razvoju alergije. Bez obzira na to da li je reč o polenskoj kijavici, napadu astme ili alergiji na nikal, u stresnim situacijama reakcije su burnije ili čak prvi put izbijaju. Određeni imunološki procesi se intenziviraju tako da odbrambeni sistem počinje da se bori i protiv bezopasnih agresora. (Blic)
„Alergija ipak ne dolazi kao grom iz vedra neba”, objašnjava Margita Vorm, zamenica načelnika Centra za alergije „Šarite” u sklopu Univerzitetske klinike u Berlinu. „Do trenutka kada se tegobe prvi put ispolje, naš organizam je više puta imao prilike da se upozna sa dotičnim alergenom, a da mi to uopšte nismo primetili.”
Alergeni su belančevine nepoznate oganizmu, na koje imunološki sistem reaguje intenzivno. Takve reakcije se često razvijaju postepeno i neprimetno, kao na primer kod alergije na mačju dlaku.
Doskora ste spavali s mačkom u krevetu, ali otkako vaša najbolja drugarica ima mačora, retko je posećujete jer već posle nekoliko minuta oči počinju da vam suze, a nos da curi. Vaš organizam je izvesno vreme uspevao da neutrališe nepoznate belančevine bez ikakvih komplikacija. „Ali, imunološki sistem stvara antitela sve dok ih pri ponovnim kontaktu s navodno opasnim belančevinama ne bude dovoljno”, objašnjava Vormova fizičku reakciju.
Određene ćelije imunološkog sistema, tzv. mastociti, pod dejstvom antitela počinju da luče neutrotransmiter histamin, koji uzrokuje tegobe tipične za alergije: svrab, crvenilo, oticanje i otežano disanje. Osim toga, pod dejstvom histamina zidovi sitnih krvnih sudova postanu propustljiviji, uzrokujući crvenilo i pečate na koži.
Zašto baš vi?
Alergije su sve rasprostranjenija pojava tako da se danas kod svake treće osobe ispolje barem jednom u životu. Uzroci su različiti, pri čemu geni igraju veoma važnu ulogu. Ako vam u porodici neko pati od alergijske kijavice, neurodermitisa ili alergije na životinjsku dlaku, izloženi ste većem riziku da i sami obolite. Osim toga, vrlo lako možete da postanete alergični zbog preterivanja u održavanju higijene. Imunološki sistem tada nema priliku da se uvežba i kad-tad će reagovati nekontrolisano.
Kakva je uloga psihičkih faktora?
I stres pogoduje razvoju alergije. Bez obzira na to da li je reč o polenskoj kijavici, napadu astme ili alergiji na nikal, u stresnim situacijama reakcije su burnije ili čak prvi put izbijaju. Određeni imunološki procesi se intenziviraju tako da odbrambeni sistem počinje da se bori i protiv bezopasnih agresora. (Blic)
Za Vašu pažnju
Sigurno već godinama pravite pite, ali isprobajte i jednu novu, pomodnu varijantu. ...
NAGRADNA IGRA
Etno restoran Suri i web portal KudaZaVikend.com Vam poklanjaju nesvakidašnji ručak za celu porodicu....
SRODNE TEME
Muškarci i romantika?!
Otkrivamo vam šta jedan prosečan muškarac smatra romantičnim i kako da začinite vezu romantikom sa velikim "R"
Da li bajka može postati stvarnost?...
Otkrivamo vam šta jedan prosečan muškarac smatra romantičnim i kako da začinite vezu romantikom sa velikim "R"
Da li bajka može postati stvarnost?...
Sex razlozi
Dosada najvece istrazivanje o seksualnoj motivaciji, u kojoj je ucestvovalo 2.000 osoba starosti od 17 do 52 godina, pokazalo je da postoji cak 237 razloga za vodjenje ljubavi...
Dosada najvece istrazivanje o seksualnoj motivaciji, u kojoj je ucestvovalo 2.000 osoba starosti od 17 do 52 godina, pokazalo je da postoji cak 237 razloga za vodjenje ljubavi...
Matične ćelije iz umnjaka
Otkriće japanskih naučnika omogućiće lakše čuvanje matičnih ćelija i izbegavanje pitanja etike koje se do sada postavljalo, jer su jedini izvor matičnih ćelija bili ...
Otkriće japanskih naučnika omogućiće lakše čuvanje matičnih ćelija i izbegavanje pitanja etike koje se do sada postavljalo, jer su jedini izvor matičnih ćelija bili ...
